Након проучавања историје бајке бамби и биографију свог аутора Фелик, прича је да је детаљно растављала бајку. Покушајмо да откријемо зашто није само фасцинирала публику од Мале, већ је постала и некакво некакво књижевни феномен, примио титулу "првог еколошког римског".
Наравно, приче о животињама говорећи на животиње појавиле су се на самој зори човечанства. У почетку су постојали у облику митова. У то време, људи су и даље осетили своје нераздвојно јединство са природом и махали свет око њене слике и сличности. Жива бића су перципирана под једнаким условима и често се изводи у улози божанстава или тотама преца.
Са формирањем цивилизације, ова веза је ослабила, а такве приче су све више пренијеле облик алегорија. У истим фабрима Езопе или средњовековног "Фок романа", животиње које су служиле само маски под којима су људи били скривени са препознатљивим страстима и пороцима.
Ситуација се почела мењати само у другој половини КСИКС века. Чини ми се да је еволуциона теорија Цхарлеса Дарвина одиграла пресудну улогу у томе. Захваљујући јој, жива бића су почела да се више пута доживљавају као наше непосредне рођаке - тек сада не у митолошком, већ научном контексту.
Нови поглед на животињски свет почео је да продире у фикцију. САЛТЕН је био први овде да није први. Довољно је запамтити "књигу џунгле" (1894) Р. Киплинг или колекција "дивље животиње, јер их знам" (1898) Е. СЕТЛЕ-ТХОМПСОН.
Бајке "Јунгле Боокс", наравно, још увек пуна алегорија, али животиње овде више не изгледају као глумци који играју туђу улогу. Они су уписани у природно окружење, обдарене својим навикама и, на овај или онај начин, противе се истом човеку Мовгли. Киплинг Бајке је, боље речено, нови митови написани након Дарвина.
Приче и прича о Сетону-Тхомпсон-у не именујте бајке. Његове животиње не говоре и постоје у потпуно стварном свету. Међутим, писац покушава да се приближи колико је могуће, пренијети своја осећања, да пронађу људске аналогије за та осећања и на тај начин чине да читалац саосећа на хероје са четири легис.
Што се тиче бајке "Бамби", његова је посебност да је пронашла мало "златног средња" између приступа Киплинг-а и Сетле-Тхомпсон-а. С једне стране, то је још увек бајка, с друге стране - његови ликови нису толико мишизирани и епски, као у Киплинг-у.
Како је написано како је Мадеко, Лоуисе Вонг Обсервер је написао, писац је успео да награди животиње људском говором и истовремено да не омета њихову суштину. Штавише, пре "Бамби", у току није приказала бајку која није приказала животиње.
Да, салтен у великој мери "поравнава" становнике шуме како би их учинило ближим и јаснијим читачем. Међутим, истовремено писац показује да је то још увек друга створења са својим начином живота, понашањем и чак цео живот. На пример, БАМБИ је изненађен када је сазнао да је његова позната веверица имала времена да постане бака и умријети од зуба завесе.
Као бивши ловац, САЛТЕН веома поуздано приказује многе навике јелена у својој бајци. Сазнајемо да Олеинок може да хода одмах након рођења, да је главна тајна преживљавања опрезно и способност сакривања. Који је током раста рогова, јелен мора да "рачуна" - то јесте, да прескочи мртву кожу о пртљажнику и гранама дрвећа.
Као и у природи, Бамбиина мајка из одређеног времена почне да оставља свог сина. На крају крајева, јелен треба да постане независан много брже од људског детета. Није ни чудо што отац Бамби строго каже: "Немојте бити сами? Бити заједно! " "И инсистира на томе да је и сам научио" слушати, разликовати мирисе и гледати. "
Што се тиче за одрасле мужјаке јелена, оне их уопште не занима о потомству, а жене су заинтересоване само у брачном периоду. Видимо како зрели Бамби почиње да има атракцију на Фаирине, али на крају брачног периода, такође је брзо отићи у њу (САЛТЕН пише у поетији да ће мужјаци бити "пут усамљености"). Да, и сама фалина "схвата", која "воли" бамби само након што он освоји свог противника на турниру.
- Зашто ми се више не догађа? Филе је понизно упитано. Бембби је доживео тренутну бол: Мерри, подебљано лице је постало тако покорно и тихо. - Лонели путник иде даље од других! "Бембби је хтео да то нежно каже, штете, али против воље, његов глас је смртно звучао. - Не волиш ме више? - Фалина је мало рекла да је чула. "Не знам", одговорио је Бембби. (Пер. - И. Городински)
Ривација брака између мужјака и међусобне агресије такође је нагло, инстинктивно, и уопште, а уопште није била домаћин у детињству. Истовремено, борба, САЛТЕН-у приказује још много жестоко него што је то обично у природи.
Сви ти натуралистички елементи и направили су бајку тако оригиналну. Међутим, ове предности нису ограничене. Упркос лепом учешћу натурализма, феноменални почетак у Бамби остаје превладавајући.
Прво, животиње тамо разговарају - па чак и различите врсте слободно комуницирају једни са другима. Постоје примери интерспецијске узајамне помоћи - на пример, када јелени ослобађа зеца из Силке. Тон наравања је такође прилично сјајан - на пример, животиње називају Бамби "принц шума" и углавном припадају јелену са великом поштовањем.
У ликовима није тешко пронаћи људске особине и алегорија. На пример, овде као сова говори о његовим рођацима:
- ... да ли постоји нешто непотребно на свету као рођаци? Уосталом, ако су за вас вреднији, немате никакве везе са њима, а ако не, онда је потиснута. Прво не можемо да поднесемо понос, други је за ништавило. (Пер. И. Нагин)Показивање равнодушности мужјака јелена на њихово потомство, истовремено чини изузетак за оца Бамби. Овај стари мудри вођа се први пут појављује само епизодно, говоре са сином врло сувим и ограниченим на појединачне савете. Међутим, старији Бамби постаје, чешће се отац састао са њим, постепено се претварало у стални ментор и учитеља.
Историја Оленеецк Гоба указује на ово питање које је заробила особа. Тамо је храњено, холлинг и неговани, као резултат који продире у однос на своје вечно непријатеља и осећај сопствене ексклузивности. Повратак на природу, Гобо потпуно губи негу и брзо умире од руке ловца.
Занимљиво је да, из ове приче, читалац може да донесе различите закључке. Све то може доживети као алегорију човека који је одрастао у "стакленичким условима" и никада није сазрео. Или као присподобност о томе да је немогуће веровати својим природним непријатељима, чак и ако се неки од њих понашају другачије. Или да је угодније ропство у будућности много опасније од слободе.
Најчистија алегорија (и једно од највише додирних места у књизи) је разговор о два јесењи листови, у којем можете лако да нађете стари пар брачног пара.
- Шта ће нам се догодити кад одемо? - Бићемо доле. - И шта је испод? "Не знам", одговорио је прво. - Неки кажу једно, други - други. Знате ли где је истина? ... - И тамо, испод, хоћемо ли нешто осетити, свесни? - Ко то може рећи? Ниједан се вратио одатле ... Немојмо разговарати о томе. ... боље се сетимо колико је то било добро што је то било добро добро за нас пре! Да ли се сећате како сунце постаје, како су у нама закопани сокови живота? Да ли се сећаш? А живот росе у јутарњим часовима? И меке, дивне ноћи? .. - Ноћ је ноћ страшна, - приметио сам друго. - и последње бесконачно. "Не би се требали жалити", рекао је први лист ", јер смо све преживели." - Стварно сам се јако променио? - Затражио је да се други лист пита. - Нимало! - увјерен у прву. - Ништа нисте променили. Ово сам жута и наборана, а ви сте сви исти згодан мушкарац. - Ох, остави! - Прекинуо је први. - Не стварно! - Дусти су узвикнули други. - Лепа си, као првог дана. И мале жуте пруге, једва лијепо, иду јако много. Веруј ми! "Хвала", додирнуо је други. "Не верујем ти ... не верујем у баш ... али хвала на љубазности." Увек си био тако љубазан према мени! Управо сам схватио какав је ти. (Пер. И. Нагин)Као што видите, писац уопште није поставио сврху писања популарне користи од ботанике, зоологије и још екологији. Као и било који уметнички посао, књига се пре свега пре свега држи на емоцијама. Његов језик је поетичан и дизајниран је да се пробуди са читачем љубављу природе, али истовремено је права природа прелепа и оштра истовремено. Аутор нас не поставља у својеврсно идилично место попут Милнеса у Винние Похе. Његова шума је стварна - са свим опасностима, капризима времена и неискусне борбе за опстанак, где необрадно и слаби појединци (попут гола) неминовно чекају смрт.
Ако вам се чини да је "Бамби" само сентиментална бајка о слатким малим животињама и ловим ловцима, а онда то очигледно нисте прочитали. Чињеница да се нелтен јасно није бавио својим децом, сведочи о обиљу окрутних убистава и крвавих сцена описаних урођеним и безобзирно.
Бамби се састаје са смрћу већ на самом почетку књиге, када види како горионик убија миш, а затим мртви јелени "у крви са растрганим раном на лопату." Па, када дође зима са хладном и глади, она започиње само низ убистава - и без ичије учешће.
Врана је напала малог болесног сина зеца и заглавила га до смрти. Дуго звучало у шуми његове суптилне, трпећи глас. [...] Други пут када је кукавац сломио грло. Веверица је побегла из њених упорних канџа, попела се на дрво и, како се пита, почела да се вози на гранама. Понекад је изненада сјела, у очају, предње шапе су подигли, умотали главу, а црвена крв је текла на белој груди. Одједном је стиснула, плакала битове, а веверица је пала у снег. Одмах, гладна четрдесети су летеле до труле и почеле да узимају своју тмурни гозбу. И убрзо након што је то лисица сломила прелепо, снажне фазан, која је волео и поштовала целу шуму. [...] Потреба која није предвиђала крај, створила је жестоку и непристојност. Потреба је пала савести, гурнула добре мотиве, уништила добре обичаје, убила штету. (Пер. И. Нагин)Није мање страшно описао смрт зечица и лисица.
Њен (зеко - С.К.) Задње шапе нису биле немоћне у снегу, који се растопило, осликано у боји у шивању вруће крви. - Можете ли ми мало помоћи? - Понављала се. Говорила је као да је здрав, мирно, готово забавно. "Не знам шта ми се догодило", наставила је, "ништа посебно ... само сада не могу да се преселим." Није преговарала, пала је на своју страну и умрла. (Пер. - И. Городински) - у подножју великог бора, - почео да прича РОННО, - Лисиза у смртној агонији. Управо сам прошао поред. Страшно је видети њену муку. Треперила је снег и сада грицкала земљу ... (Пер. И. Нагин)Наравно, у овој барби у баји постоје нежност и нежност и поезија. Али све је то складно комбиновати са оштром мудрошћу стварног живота.
Због чињенице да је Бамби брзо уселила категорију дечијих књига, у многим преводима и адаптацијама, крвавим или непотребно натуралистичким сценама омекшане или потпуно искључене из плаца. На пример, сцене смрти зечица нису ни у једном руском преводу, осим преноса Городинског.
Такве "исправке" изузетно нису волеле да се нељује. Када су амерички издавачи хтели да "поправе" другу књигу - "децу Бамби" (посебно, у поглављу, где је приказано венчано сесија лосе), оштро се супротставио таквим уредима и генерално је постављао "да не поставља" да не рекламира " Радите као дечија књига ... ".
На филмским адаптацијама, преводима и ономе што је све ово навело, већ ћемо разговарати већ у следећим чланцима.
Аутор - Сергеи Курии
Извор - Спрингзхизни.ру.