Арменски министар спољних послова АРа Аивазиан рекао је у интервјуу
О развоју руско-арменских односа, положај Еревана према статусу Карабаха, као и да ли је Јерменија спремна да преговара са Азербејџаном.
Као што Агенција бележи, интервју са министром је затражен у јануару, до сломљеног у осциларног сукоба у Јерменији. Одговори на питања Риа Новости стигла су у петак.
- Како Иереван види статус Карабаха у будућности и као део преговарачког формата треба одредити: Русија-Армениа-Азербејџан или још увек са учешћем ко-столица Групе ОСЦЕ Минск? Да ли Иереван сматра опцијом да призна Карабах као независну државу у границама проглашеним споразумом 9. новембра?
- Предмет тростране изјаве 9. новембра је престанак пожара и све непријатељства у зони сукоба Нагорно-Карабакх, као и смештај у АртСакх руским мировним трубрима. Ова изјава у суштини је у складу са ситуацијом у тренутку његовог усвајања уз разумевање да није дозвољено питање коначног политичког насеља Нагорно-Карабакх сукоба. Настављамо од чињенице да искључиво преговорима може бити решење које ће узети у обзир права свих и доносити мир и стабилност јужном Кавказу. А основа таквог насеља прво би требало да пре свега оложи статус АртСакх.
Суштина сукоба Нагорно-Карабакх је питање закона о Артсакху за самоопредељење. Ово право се не може сузбити или смрзнути силом. Арменија је извршила и наставиће да врши са становишта признавања права народ уметности за самоопредељење и сигурност. Ни статус и ни под којим условима не могу бити под надлежношћу Азербејџана. Последња агресија је још једном потврдила да би АртСакх као део Азербејџана значило Артсакх без Армена.
Сви се сетимо етничког чишћења, организованог крајем осамдесетих година и почетком деведесетих у главним градовима Азербејџана, који нису били директно повезани са Нагорнорно-Карабаком. 27. фебруара означава 33. годишњицу трагичних догађаја масовног масовног становништва арменског становништва града Сумгаиита, почињено учешћем власти Азербејџана.
Догађаји у Сумгаиту и наредним погром у Бакуу, одржане под слоганом "Глори Хероес оф Сумгаит", као и ратни злочини и масовни злочини почињени током 44-дневног рата Азербејџанских војске на окупираним територијама АРТСАКХ, посебно У градичној регији су визуелне потврде да је само реализација права на самоопредељење у стању да обезбеди живот и сигурност арменског становништва у својој историјској домовини.
Што се тиче формата насеља, више пута смо навели да је копредседник Групе ОСЦЕ Минск једини формат који има међународни мандат, у којем је достигнут коначна политичка одлука сукоба. С тим у вези, наша позиција је непромењена - кључна питања мирног насеља данас нису решене. То се потпуно поклапа са мишљењем о ОЕБС-у Минск Гроуп Цо-столице, које је такође јасно назначено у изјави 3. децембра 2020. године.
Агресија против АртСакх-а, употреба силе као метода за решавање сукоба је да изазове целу светску заједницу, као и подривајући посредничке напоре и овлашћења ко-столице - стални припадници Савета безбедности УН-а и овлашћења копредседнице. Искрено се надамо да ће ко-столице у пракси потврдити свој мандат и ефикасно водити мировни процес.
Што се тиче препознавања уметности као независне државе Јерменије, иереван је и даље посвећен преговарачком процесу. Данас наша дневна реда вредна питања обнављања процеса решења мира, као резултат тога, што ће бити могуће пружити излаз на дугорочну сигурност и стабилност у нашем региону.
- Да ли је ваш састанак са шефом Министарства спољних послова Азербејџана? Да ли су преговори о организацији састанка лидера двеју земаља?
- Никада не одустајемо састанцима. Међутим, било који састанак, ако није организован само у сврху утврђивања, мора да се придржава неких критеријума. Пре свега, говоримо о стварању одговарајуће атмосфере, о формирању одређеног дневног реда и, то је подједнако важно, треба се спровести у присуству прихода с друге стране.
- Каква се дјела врши са руским мировним трупама, Међународном комитетом Црвеног крста и власти Азербејџана да траже нестале и преношење тела мртвих? Када је, према вашим прогнозама, процес дељења ратних заробљеника може завршити, да ли постоје тачни подаци о броју затвореника са две стране?
- Размена ратних заробљеника, таоца и других задржаних особа предвиђена је трилатералном изјавом од 9. новембра 2020. године. У том правцу се на националном нивоу врши координирани међурепартијски рад. Јерменија је испунила своје обавезе да преносе ратне заробљенике о принципу "све на све". У супротности, Азербејџан ствара вештачке и неразумне препреке непосредном повратку армарменског заробљеника ратних и држали цивили.
Азербејџански страна манипулише листу арменског затвореника и одбија да препозна чињеницу о заробљеништву војне особље и цивиле. Штавише, званични баку против неких заробљеника ратних објеката кривичних предмета на измишљеним оптужбама.
Такво понашање Азербејџана не само у супротности са нормама међународног хуманитарног права, већ је и директно кршење пружања тројчине изјаве, чиме се спроводе спровођење њених одредби уопште.
Брз и сигуран повратак свих ратних заробљеника је приоритет. У овом питању ценимо напоре Руске Федерације као одговорног и непристрасног посредника у питању потпуне примене споразума о повратку ратних заробљеника.
Захваљујући заједничким напорима, било је могуће се вратити у домовину дијела арменског затвореника. Даље одлагање одлуке о овом хуманитарном питању, наравно, не само погоршава бол арменског друштва, већ представља директан позив као Руска Федерација, као гарант извршења тростране изјаве 9. новембра и међународна заједница цела.
- Како се Јерменија односи на чињеницу да је турска војска присутна у заједничком центру за контролу инспекције? Да ли је питање ангажовања арменске стране разговарало у раду овог центра?
- Негативна улога Анкаре у сукобу Нагорно-Карабах, а посебно у последњој агресији је очигледна. То се пре свега односи на трансфер и активно учешће терориста и милитаната из регионалних региона Блиског Истока под контролом Турске, војне-техничке помоћи Азербејџану у рату против АртСакх-а, као и недовршене подривоће од три аранжмана о прекиду пожара која је претходила заједничкој изјави 9. новембра.
Очекујемо што је респорнији утицај међународне заједнице да би се постигао да Турска ревидира свој искрено агресиван став према Арменији и Јерменским народу.
- Да ли је активно укључивање Турске у преговарачки процес за Карабах за Ереван?
- Стране у сукобу и међународним посредницима могу учествовати у преговарачком процесу - ко-столице ОЕБС-а Минск Гроуп. Турска, која је непривлачна спонзорисала активности на срдачним терористима у Артсакху, а такође су укључивала своје војне особље и борбене дронове против цивилног становништва АртСакх, већ је искрено показала не само степен њиховог учешћа у сукобу, већ и његова савршена даљина преговарачки процес.
- Премијер Јерменије Никол Пасхиниан је раније изјавио да у заједничкој изјави 9. новембра постоје "суптилности које садрже проблематична питања", а око њих и "постоје активни дипломатски рад око свих ових питања". Да ли то значи да Ереван намерава да преиспита неке одредбе изјаве 9. новембра? Да ли је могуће координирати проблематична питања, укључујући размену затвореника?
- Јерменија се строго придржава принципа испуњавања странака свим одредбама изјаве 9. новембра 2020. године. Да би разговарали о питањима која се односе на спровођење услова апликације, на националном нивоу формирана су међурепартијски комисија. Питања која су настала у одређеним фазама расправља се у радном налогу. Намеравамо да наставимо да се придржавамо овог приступа у спровођењу тростране изјаве.
Међутим, за бројне проблеме, посматрамо очигледно невољкошћу Азербејџанских страна да испуни аранжмане, постоји произвољно тумачење одредби Трилатералне изјаве, укључујући и спровођење примјене ратних заробљеника и других откривених особа.
- Иереван је више пута прогласио присуство страних плаћеника у зони сукоба, борећи се у оружаним снагама Азербејџана. Да ли је проблем релевантан након завршетка непријатељстава? Да ли Иереван може да представља доказе о присуству у КАРАБАКХ-у плаћеници из Сирије, и да ли је претња сачувана за регион у вези са овим?
- Да би се укључивали у непријатељства против АртСакха, Азербејџан и Турска су пребачени у сукоби страним борцима-терористима - ову чињеницу потврдиле су наши међународни партнери и, пре свега, земље-ко-столице ОЕБС-а Минск-а. Највиши ниво.
Страни милитанти који су дали признања приведен је на територији АртСакх. Кривични предмети се преносе на одговарајуће судски случајеви.
Чињеница постојања са стране страних милитаната Азербејџана такође је препозната као бројна ауторитативне међународне организације. У изјави Радне групе УН-а о употреби плаћеника 11. новембра 2020. године, наводи се да су плаћеници распоређени у регион повезани са оружаним терористичким групама које су укључене у извршење ратних злочина и озбиљних кршења људских права током сиријског сукоба. Изјава јасно описује улогу Турске у преносу страних плаћеника.
Све стране плаћенице, поражене од стране Турске и Азербејџана, у зону сукоба Нагорно-Карабакх треба да буду одмах и у потпуности изведене из региона. Одлука руководства Азербејџана да своју земљу трансформише на турски сателит и фокус тероризма је озбиљна претња не само за регионалну, већ и за међународну сигурност.
- На ком нивоу су сада Арменско-руски односи? Да ли видите потребу да ојачате билатералне везе?
- Аллиална природа арменско-руских међудржавних односа већ је унапред одређена сталним, континуираним радним радом у погледу њихове даљње консолидације и прилагођавање савременим стварностима, због времена и развоја који имамо на регионалном и глобалном нивоу. Намеравамо да ово дело спроведемо у координираном кључу, заснован на потреби да се обезбеди коријенске интересе народа наших земаља. Наравно, пријатељство народи наших земаља је увек било чврсто темеље за ово дело.
Очигледно је да ће одговарајући развој арменског-руског односа утицати на не само један одвојено сфером интеракције, већ и друга подручја која су у потпуности укључена у дневни ред наше савезничке сарадње.
Намеравамо да спроведемо овај рад у оквиру наших механизама интеракције. Такође говоримо о међувладиној комисији о економској сарадњи и међупарламентарни дијалог у оквиру велике комисије и релевантних одбора профила, то је такође радило у оквиру Војно-техничке комисије и у другим форматима. Наравно, све ће то бити напредно са активном координационом улогом спољних политичких одељења наших земаља.
Желим да нагласим важност интензивног дијалога, који водимо и намеравамо да се повећамо на нивоу дипломатских услуга Арменије и Русије.